Welcome to my world

Римљани су носили три имена: лично име (praenomen), име братства (nomen, односно презиме), и надимак (cognomen).

Отац (pater familias) је кћерки званично давао име осмог дана од рођења, а сину деветог дана.

Римљани су имали само 18 личних имена попут Гај, Касије, Луције, Деције, Марко, Тит, Тиберије, Гнеј и друга. У породицама са више потомака мушкој деци давали би и крајње једноставна лична имена попут „Пети“ (Quintus), „Шести“ (Sextus), „Седми“ (Septimus) и сл.

Име братства било је заједничко за све његове чланове, попут: Елији, Аурелији, Јулији, Корнелији, Флавији, итд.

Крајем Републике и почетком Царства, Римљани су почели додавати и треће име или надимак, који је у почетку био лични, а касније се задржао за целу породицу. Cognomen је обично означавао неку личну особину или порекло: Agricola (земљорадник), Carus (слатки), Felix (срећни), Caesar (ћелави), Probus (поштени), Flavus (плави)...

Било је могуће додати и више имена или надимака, по имену мајке, надимку предака... Тако је Росције Мурена, конзул из 169. године, имао укупно 38 имена.

Жене су носиле само по једно или највише два имена - по породици (братству) свога оца (Флавија, Октавија). Када би родиутељи имали више кћери, једну би звали Старија, а другу Млађа (Јулија Старија, Јулија Млађа), односно Друга, Трећа и тако редом (Claudia Secunda, Claudia Tertia).

Усвојеник, као и ослобођени роб, добијао је име свог поочима, уз које је, као надимак, додавао своје раније име. Тако је Гај Октавије, након што га је усвојио Цезар, Постао Гај Јулије Цезар Октавијан.

Странци који су добијали римско грађанство преузимали су име по номену (презимену) цара од кога су добили то право. Тако се проценјује да је у 3. веку око петине свих римских грађана носило номен по неком од царева. Највише је било Аурелија по цару Каракали, који је 212. године признао римско грађанство свим слободним људима у царству.