Posts
Појам ’’човек’’ не односи се на племена и народе као што су Бушмани, Индијанци, Пигмеји, Абориџини и остали који живе у савршеном складу са природом и из ње узимају само онолико колико им је неопходно. Под овим појмом подразумева се савремени, урбани човек са свим цивилизацијским тековинама, жељама, болесним амбицијама и потребама, као и тежњом да природу потчини, подреди себи и да од тога профитира.
Савремени човек представља космополитску врсту која се отргла природним механизмима контроле раста популације. Универзални је потрошач који заборавља да је животна средина конкретан екосистем са својим ограничењима. Својим делатностима изазива последице које се све више уочавају на глобалном нивоу.
Схвативши да је ’’враг однео шалу’’, човечанство постаје забринуто за сопствени опстанак (људски егоцентризам) и почиње да делује у различитим правцима покушавајући да исправи све што је проузроковало.
Савремени човек је биотички фактор изузетне снаге, због чега се издваја као антропогени фактор. Има способност да освоји и насели најнеприступачније пределе на Земљи. За сопствене потребе природу не користи, већ је искоришћава.
Од осталих органских врста човека издваја неколико основних карактеристика:
1. космополитизам - једина врста која се све више приближава еколошком космополитизму
2. универзални потрошач - све хоће, све му треба и све може
3. отргао се природним механизмима контроле раста популације и бројност расте експоненцијално
Унутар сваког екосистема постоји неколико врста односа:
1. акције - деловање животне средине на жива бића
2. реакције - деловање живих бића на животну средину
3. коакције - деловање живих бића једних на друге
Да би екосистем био у равнотежи, материја мора да кружи (јер је ограничена, не може се ни из чега створити, може само прелазити из једног облика у други), а енергија да протиче. КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ И ПРОТИЦАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ представља основни принцип функционисања природног екосистема. Када у такав екосистем доспе човек, он блокира одвијање овог основног принципа доводећи до поремећаја у екосистему. Утицај антропогеног фактора на екосистеме се огледа у следећем: акције су ублажене, амортизоване, неутралисане; реакције су јаке и очигледне; коакције су такође снажне, али на штету других живих бића.
Проблем данашњице је уништавање екосистема на великим површинама. Сваки екосистем има своје мере и капацитете (капацитет за пријем отпада, туриста, објеката, пецароша...) и проценом истих баве се велике светске организације. До проблема долази јер се капацитети и мере екосистема не поштују. Последице на глобалном нивоу су појачање ефекта стаклене баште, појава озонских рупа, киселих киша... На локалном нивоу последице су страшне - ишчезавање флоре и фауне.
Савремени човек представља космополитску врсту која се отргла природним механизмима контроле раста популације. Универзални је потрошач који заборавља да је животна средина конкретан екосистем са својим ограничењима. Својим делатностима изазива последице које се све више уочавају на глобалном нивоу.
Схвативши да је ’’враг однео шалу’’, човечанство постаје забринуто за сопствени опстанак (људски егоцентризам) и почиње да делује у различитим правцима покушавајући да исправи све што је проузроковало.
Савремени човек је биотички фактор изузетне снаге, због чега се издваја као антропогени фактор. Има способност да освоји и насели најнеприступачније пределе на Земљи. За сопствене потребе природу не користи, већ је искоришћава.
Од осталих органских врста човека издваја неколико основних карактеристика:
1. космополитизам - једина врста која се све више приближава еколошком космополитизму
2. универзални потрошач - све хоће, све му треба и све може
3. отргао се природним механизмима контроле раста популације и бројност расте експоненцијално
Унутар сваког екосистема постоји неколико врста односа:
1. акције - деловање животне средине на жива бића
2. реакције - деловање живих бића на животну средину
3. коакције - деловање живих бића једних на друге
Да би екосистем био у равнотежи, материја мора да кружи (јер је ограничена, не може се ни из чега створити, може само прелазити из једног облика у други), а енергија да протиче. КРУЖЕЊЕ МАТЕРИЈЕ И ПРОТИЦАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ представља основни принцип функционисања природног екосистема. Када у такав екосистем доспе човек, он блокира одвијање овог основног принципа доводећи до поремећаја у екосистему. Утицај антропогеног фактора на екосистеме се огледа у следећем: акције су ублажене, амортизоване, неутралисане; реакције су јаке и очигледне; коакције су такође снажне, али на штету других живих бића.
Проблем данашњице је уништавање екосистема на великим површинама. Сваки екосистем има своје мере и капацитете (капацитет за пријем отпада, туриста, објеката, пецароша...) и проценом истих баве се велике светске организације. До проблема долази јер се капацитети и мере екосистема не поштују. Последице на глобалном нивоу су појачање ефекта стаклене баште, појава озонских рупа, киселих киша... На локалном нивоу последице су страшне - ишчезавање флоре и фауне.
0 comments:
Post a Comment