Welcome to my world

Svaki naš korak prate.

Gipkost naše poslušnosti
ne uklapa se u zabludu opšte vladavine.
Oštrina naših misli
ne odgovara mlitavostima dugih jezika.
Avenije naših glasova
ne ukrštaju se sa njihovim slepim ulicama.

Ne dopiru do nas.
Ni kada ispruže ruke.

Sude nam u našem odsustvu
zbog odsustva našeg osuđivanja.

Zato što smo mnogo umeli. Smeli. Voleli. Verovali.
Zato što smo postali življi od dozvoljenog.
Zato što smo dozvolili da nas prate
bez okretanja.

I gde je bila tišina, stvorili su paniku.
I gde je bila panika, ućutkali su pravdu.

I kada je bilo razloga, izmislili su nebulozu.
I kada nije bilo osnova, našli su povod.

''Gde'' je postalo ''osmatračnica'',
''kada'' je postalo ''uvek''.

Jedna velika hajka na to što kuca u nama,
a oni ga nemaju.

Pokušavaju da nas ospore
da bi se potvrdili.

Pokušavaju da uvtrde naše ''kuda'',
naše rasprostiranje u ''najdaljine''.

Sve što kažemo, pokažemo,
sve čemu smo se ikad javno nasmejali,
sve što nas je i krišom rasplakalo,

naša ophođenja prema godišnjim dobima,
prema vetru, hemiji, vatri,
materiji i materijalnosti,
duhovnom i duhovitom,
prema asfaltu, znoju, krvi, ružičastom, crnom,
maskama i maskotama,
tračavom i tričavom,


sve to gutaju (da bi nas nekad pljunuli).
Sve je to izloženo njihovoj gladi.
Njihovim halapljivim malodušnostima.

Svaki naš korak prate,
jednostavno lako,
jer smo mi (barem jedan) korak
ispred njih.