Posts
Pravila:
Reči u nekoj poznatoj pesmi zamenite njihovim antonimima, tj. rečima suprotnog značenja.
Milan Ćurčin: Na balu
Po glatku i klizavu podu
Gomila čudno se vrti:
Sve dođu dvoje i odu,
I muško žensku prti;
U ženske, gole grudi;
Pogled joj mutan, i bludi...
A ozgo neko gudi −
Šta rade ovi ljudi?
Ponoć je davno prošla, zora rudi,
Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću;
Svak stisn’o žensku na grudi,
Pa zajedno proleću
S kraja na kraj, a nogom šaraju slova
Sve nova i nova.
Htedoh da zapitam gde sam, i šta to rade?
Al’ čovek u crnom ruhu preda me stade;
„Pardon!“, kanda je rek’o, i mrka lica
Na vrata prstom pokaza lako:
„Na bal se ne dolazi tako,
Bez fraka i rukavica!“
− A, tako!
Kontradiktat:
Milan Ćurčin: Na konferenciji
Pod rapavim i džombastim plafonom
Usamljenik obično miruje;
Sve ode jedan i dođe,
I ženska muškog gura od sebe;
U muškarca, nafatirana leđa;
Sklopljene mu se oči bistro usredsređuju...
A ozdo niko ne diriguje −
Šta gnjave ove žene?
Podne nije nedavno došlo, sumrak se mrči,
Rasanjeni i rumeni potiljci u žiži više se ne miču;
Niko nije odgurnuo muškarca s grbače,
Pa samotnički puzi
Na mestu, a glavom briše cifre
Sve starije i starije.
Ne htedoh da odgovorim gde nisam, i šta to gnjave,
Al’ žena u beloj golotinji iza tebe sede:
„Ej bre“, nesumnjivo nije oćutala, i vedra potiljka
Prozor laktom zakloni jedva;
„Sa konferencije se odlazi ovako,
Go, osim nogavica“
− A, ovako!
0 comments:
Post a Comment